Dugo godina zajedno u lovu. Moj prijatelj i “glumac” Ivan Krupec.
Bliži se 15. travanj. U Vojvodini je otvorenje lova na srnjaka. Adrenalin pomalo raste. Nekako mi se sada čini da sam se u korizmi odrekao lova. Kad bolje razmislim, zadnji lov u kojem sam sudjelovao bio je 11.2. na Cresu . Zaredali su međunarodni sajmovi … Dortmund, Budimpešta, Salzburg, Nurnberg … Trebalo se pripremiti za sajmove, obraditi snimljene video materijale, pripremiti hrpu toga. Loše vrijeme, kiša i snijeg, pomogli su mi da lakše podnesem višesatno sjedenje za računalom. Za to vrijeme “prijatelji” su mi uredno slali slike odstreljenih lisica, čagljeva … Vjerojatno da mi pomognu u mom sjedenju, naravno, uz stalna pitanja : “… a kad će novi video?”. “Uskoro!” … “…radi se…”. Sva planiranja lovova su pri kraju, pregovori sa poslovnim partnerima još traju … a prve sunčane zrake već me mame van. Zato je otvorenje lova na srnjaka (srndaća u Vojvodini) za mene poseban doživljaj. Loviti u nepreglednoj ravnici, možda nije za nekog atraktivno kao šumski lov ili lov u brdskim krajevima, ali mene veseli jer mi omogučava obilje dobrih snimaka. Prilika je to, da sa dobrom optikom, lovac osmotri obilje srnećih grla. Da se potsjeti svih elemenata selekcije i da pronađe pravo grlo za odstrel. U takavom lovu nikad ne žurim, a cilj mi je pronaći i selektirati atipično, staro ili ne perspektivno grlo. Zato taj termin lova ne smatram pre ranim. Starija i zrela grla su očistila rogove. Možda nisu postigli boju, ali ona je za ravničarske srnjake u monokulturnim poljoprivrednim površinama i na kraju sezone možda jednu točku viša. Sa druge strane, niska vegetacija i preglednost terena osiguravaju dobru mogućnost osmatranja i komparacije grla. Ovisno o vremenu, ponekad je u to doba, sneća divljač još u krdu (rudlu). Nadam se da će me Diana i ove godine nagraditi nekim posebnim trofejem, naravno uz pomoć lovnih pratitelja i onih koji su tu divljač uzgojili i sačuvali. Svima vama koji volite lov srnjaka, želim: Dobru kob!